Dusan Radovic

Рођен је у Нишу, отац Угљеша био је машиновођа пореклом из Чачка, а мајка Софија рођена Стефановић била је из Ниша.[1] Био је главни уредник „Пионирских новина“, уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа „Полетарац“, новинар „Борбе" и (од 1975. године) уредник Студија Б. У Београду се дуги низ година одржава атлетска трка "Сећање на Душка Радовића“. Душков брат је познати атлетски тренер Бранимир "Брана" Радовић. Умро је 16. августа 1984. године у Београду. Његов син је Милош Радовић. Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија „Студио Б“, који су касније објављени у три књиге „Београде добро јутро“. Био је велики љубитељ фудбала и навијач ФК Партизан. Неке од његових песама су постале хитови за децу у извођењу Дечјег хора "Колибри“: Мрак Плави зец Страшан лав Шта је на крају Песма о млеку Татин музичар Здравица (Све што расте хтело би да расте...)